Otišo Ciga kod popa pa rece:
– Pope, pope, znaš kako sam ja dobar covek? Praporci na opanci mecem, mravi da ne zgazim, al zgrešio sam…
– Šta nesrecnice?
– Pa onomad, ostade kod kuce sam sa snajku, pa malo oko nju, pa…
– I šta okolišiš, jesi li je?
– Pa jesam, pope.
– Mnogo si zgrešio, al da popraviš krov na crkvu i da ocitaš 10 ocenaša. Bog ce ti oprosti.
Nedelju dana kasnije:
– Pope, pope, znaš kako sam ja dobar covek?
Praporci na opanci mecem, mravi da ne zgazim, al zgrešio sam…
– Šta nesrecnice?
– Pa odem ja u gradinu, a tamo baba Jevdokija…
– Nisi valjda i nju?
– Jesam pope.
– Mnogo si zgrešio. Al da pooreš crkvenu njivu, onu kod reke i da ocitaš 25 ocenaša, Bog ce da ti oprosti.
Još nedelju dana kasnije.
– Pope, pope, znaš kako sam ja dobar covek?
Praporci na opanci da mecem, mravi da ne zgazim, al zgrešio sam…
– Nisi valjda opet?
– Jesam pope.
– More, slušaj ti nesrecnice, ti praporci na khurac da turiš, mravi ce sami da se paze.