Tri beduina jašu pustinjom na svojim devama. Odjednom započela pješčana oluja. Sjašu, povežu deve, dignu šator i zavuku se unutra. Pješčana oluja bijesni cijeli dan, a oni unutra igraju belu. Navečer nešto struže i grebe po šatoru. Pogledaju oni što je to, a ono vani ispred šatora leži dehidrirani , iscrpljeni čovjek, pa ih bočnim glasom pita: imate li tinte? Nemamo, odgovore beduini. Ovaj se okrene i otpuže u pješčanu oluju. Naredna tri dana oluja i dalje bijesni, a beduini u šatoru igraju belu. Uveće, trećega dana opet nešto struže po šatoru. Pogledaju oni van, a kad ono isti onaj lik, samo sada još u gorem stanju. Izgrižen i krvave od napada divljih životinja gurne ruku u džep, izvadi iz njega bočicu i proži je prema beduinima. Evo vam tinte, kaže.