Gledam ove biljke. Jedna sativa, druga indica.
Sativa se raširila. Visoka i otud retka. Unutrašnji listovi sa dovoljno prostora upijaju svetlost dok se cela biljka nehajno njiše pod vetrom ventilatora. Prepustila se, gotovo da igra. Da je malo jači mogao bi je verovatno slomiti, ali ona ne haje za to.
Indica se skupila. Niska gusta biljka. Širokih, a kratkih listova koji gotovo čine štit. Osim nekoliko glavnih fan listova unutrašnjost biljke je nedostupno za pogled, pa otud i za svetlost. Hrabro stoji pred vetrom, gotovo da je i ne pomera. Kao da mu govori "skloni se ti".
I nekako se zapitam koliko se slažu opisi njihovih izgleda sa onim kakve su one u delovanju.
Dok indica je ona prizemna, utiče na telo, opušta. Utiče na onaj najprizemniji, fizički, deo našeg postojanja. Onaj koji se najsporije menja, i u kojem najčvršće stojimo.
Gde sativa. Ta visoka, prepuštena biljka. Nehajna i fluidna. Utiče najviše baš na naš um, osećaj euforije, kreativnost u nama. Na onaj neki viši nivo, koji delove ima i van fizičkog.
I nekako je zanimljivo razmišljati o tom potencijalnom postojanju te neke tajne, ili možda u naznakama, koorelacije između svetova. Između fizičkog i mentalnog i spiritualnog, kvantnog. Termini su nebitni, nažalost nekada više maskiraju stvar nego što je imenuju. Ali nekada su sličnosti takve da se zapitam da li može samo da se prepiše Apophenia fenomenu (koji se odnosi na ljudsku tendeciju da u nasumičnim podacima nalaze vezu) ili možda nečega zaista ima.
U svakom slučaju, nekako mislim da je tema samo zanimljiva za razmišljanje, a da tačni odgovori možda i nisu bitni.