niko ne moze da ne misli, i to je uglavnom najveca zabluda ljudi koji zele da meditiraju...ono sto treba, jeste da se nepoistovecujes sa svojim mislim, da postanes svestan posmatraca u sebi, i da posmatras oluju misli kroz koju prolazis, energiju, svoje napetosti, strahove, brljbanje, i u nekom momentu imaces osecaj da si oslobodjen i prozet nekom vrstom blazenstva i smirenoscu...
pri astralnoj projekciji, uglavnom te svaki manji strah vraca u telo, i nije lako "pustiti" se...medjutim, i meni se jednom se dogodilo da u kratkom vremenu ne mogu da se vratim, mislio sam cak i da sam mrtav...to je bilo dok sam bio mladji, i provodio sate u meditaciji, bukvalno po 5-6 puta na dan meditirao, i po sat ipo vremena, stalno probavao neke vezbe za astralnu projekciju,iako i sam nisam potpuno verovao da je to moguce...poslednjih par godina, te vezbe sam proredio, sto bi rekli, zivot me naterao, tragedije, razocarenja, nedostatak vremena su ucinili svoje, ali to je nesto sto ce me uvuci opet kad tad, kad budem spreman.
inace, mislim da je izlazak iz tela mnogo laksi mladjim osobama nego starijim,jer sam taj osecaj je mnogo drugaciji od onih koje poznajemo, a mladji lakse prihvataju promene i izazov, a sto je najvaznije, umeju jos uvek da se igraju! i to je ono sto je najvaznije, kako za meditaciju, tako i za astalnu projekciju....ne trebas da se pripremas za nju kao za eksperiment iz nuklearne fizike, prepun ozbiljnosti i sistematicnosti, nego da budes spreman da se igras sa sobom i istrazujes..."vezbe" koje su u mom slucaju izlgedale najdelotvornije bile su obicno opustanje svih delova tela, disanje i zamisljanja strujanja energije kroz chakre, a zatim naglog zamisljanja propadanja u liftu, padanja u ambis, letenja iznad tela i slicno...osecaj "propadanja", pojacavanje osetljivosti na zvukove, pa jos ako je propracen snaznim konstantnim pisakom u usima je znak da si u dubokom transu, i da si blizu projekcije...oluja misli i strahova, kao i blaga panika je u mom slucaju nezibezna, i prouzrokuje mi ceste nagle trazaje u telu pri propadanju, verujem da je mnogima poznat taj osecaj...trzaji su po mom misljenju strahovi nakupljeni negde u podsvesti, koji ti daju ne da se pustis, i ako uspes da ostanes njihov posmatrac, velika je verovatnoca da zavrisi na astralu...
ali ja licno ni sam ne znam koja je poenta svega toga, i sta me je vuklo u to, ali znam da su takve stvari prepune ego zamki i lozenja na "super moci", a cim toga ima znacida nisam bio spreman na to...bitno je da trazis ljbuav i mir u sebi, svaki put ponovo i iznova,a ostalo ce doci...
.
