eto samo jedan neobican san...
sanjam kako idem kroz naselje i sretnem Balasevica,nastavljamo tako zajedno da se setamo,zezamo...u jednom trenutku ja mu govorim sta ce mu se desiti,da ga sutra vise nece biti,a on meni pusti to Sale sta ce biti sutra,sav onako radostan i nasmejan kao sto je uvek i bio,nego da mi gledamo danas i krece da mi peva Namcora,ja mu se pridruzujem i u jednom trenu se budim mokrog jastuka,ociju punih suza,ali sa neverovatnom srecom u srcu.....nikad realisticniji san nisam imao,svakog detalja se secam,neverovatan san...jako sam ga volio i san mi je dozvolio da ga ispratim sa radoscu...
eto za srecu je potrebno malo...